Mnogo puta, pišući o Iranu i tzv. iranskoj krizi, sam napisao da iranski režim nije nešto što bi čovek branio. Međutim, upravo zato, smatram da mu ne treba ni tovariti, dovoljno je (koliko je god to moguće) objekivno ga sagledavati.

***

U emisiji Peščanik od 16. oktobra 2009. Biljana Srbljanović između ostalog izgovara ovu (presnu) laž:

(Transkript: Ja se spremam da idem idućeg vikenda u Iran, tako da ću da vam javim. Samo moraš da ideš bez kompjutera, bez telefona, znači nikakvu kameru kod sebe niti išta i mislim... mene prosto to zanima da vidim.)

Ova (presna) laž je u istom rangu (poredim rangove laži, ne njihovih izvođača) kao laž Hilari Klinton o iskrcavanju pod kišom metaka i bombi u Tuzli (marta 1996.) – obe su totalno bespotrebne. Obe računaju na totalnu neobaveštenost publike i, najzad, obe treba da istaknu "hrabrost" lažova koji ih izgovaraju. Eeee sad, ova poslednja osobina obe lažovke je nesporna – da bi se danas plasirale tako presne laži, kada je prilično velikim masama mogućnost provere istih na raspolaganju tu odmah ispod vrhova prstiju, zaista treba biti hrabar.

Čovek može prihvatati ili ne prihvatati diskurs Ms Srbljanović i njene peščane platforme, no nesporno je da ovakve bespotrebne bravure umanjuju, ako ne uništavaju, njen kredibilitet, pa u dobroj meri i te platforme. Na blogu b92 se za Ms Srbljanović uglavnom upotrebljavaju inicijali – BS. Ne mogu da ne primetim da je to istovremeno skraćenica za bullshit – how appropriate.

**************************

Beleške na margini

Od proleća 2007. redovno pratim radio program This is Hell i rad stalnog saradnika Kevana Harisa. Kevan Haris je Amerikanac iranskog porekla, sada je na doktorskim studijama sociologije, a od proleća ove godine je manje-više u Teheranu. Evo šta baš o fotografisanju kaže Kevan. Radi se o poseti velikoj svetinji grobu imama Reze (poseta tom mestu ima nadimak "Meka za siromašne")

Sviđa mi se izraz "he fluffed me away".

Elem, redovno viđam Kevanov status na fejsbuku, redovno čitam njegove blogove (mogao bi biti vredniji u tom pogledu) i redovno slušam njegova telefonska javljanja u This is Hell.

No, vratimo se na fotografisanje. Pretprošle jeseni moja draga drugarica&koleginica je turistički posetila Iran. Zimus kada sam bio u Srbiji sam se nagledao lepota (stotina i stotina fotografija) sa tog puta. Pa čak i fotku nuklearnih postrojenja u Isfahanu, slikano onako u prolazu iz busa. Toliko o tome.