ili voleo bih da pušim što i oni, naročito Bolton

Da je sve to [političari] ludo osećamo instiktivno. Međutim, relativno retko se pruža prilika videti ludilo [pa još kolektivno] tako otvoreno na delu u Savetu Bezbednosti kao na sednici od 23. januara. No, Amerikanci su nepresušni izvor uveseljavanja "ostatka sveta", kako oni to vole da kažu. Tako je njihov ambahador pri Ujedinjenim Nacijama, od senata nepotvrđeni, Džon Bolton, zaista nasmejao sve koji iole ozbiljnije prate spoljnu politiku, naročito Bliski Istok. Naravno pod uslovom da neko može da se smeje na to šta se na Bliskom Istoku dešava.

***

Na pomenutoj sednici Saveta Bezbednosi UN je pozvao Liban da napravi progres u kontroli svoje teritorije, razoruža paramilitarne grupe u skladu sa rezolucijom 1559 iz 2004 [pdf file 25 Kb], pozivajući takođe Siriju da se priključi tim naporima.

Rezolucija 1559 između ostalog poziva sve strane trupe da se povuku sa teritorije Libana. To se odnosilo na Siriju, s obzirom da su neke od tih mišljenih paramilitarnih grupa [Hezbolah i Amal, pre svega - obe organizacije su šiitske] uspele da vojno poraze Izrael i nateraju ga na povlačenje sa južnih libanskih teritorija četiri godine pre te rezolucije [2000.].

Sirija je ignorisala tu rezoluciju, kao i mnoge pre toga. Uostalom Sirijci su sebe smatrali kao "mirovnjake", pozvane od vlade Libana,a ne okupatore [što nije daleko od istine, ali nije bila baš potpuna istina, u datom trenutku]. Verovatno bi je ignorisali do dana današnjeg kao i prethodne da, još malo pa će biti godina, 14. februara 2005. neverovatno razorna eksplozija nije ubila Rafika Haririja, bivšeg premijera Libana, koji je navodno malo brundao protiv sirijskog prisustva ali nije krio nesimpatije prema Hezbolahu.

To brundanje, koje je uhiljadustročeno od strane zapadnih medija, je odmah stavilo Siriju u položaj glavnog i jedinog osumnjičenog za atentat na njega, te je Buš II odmah počeo histerično da vrišti protiv "okupacije" Libana, poručujući im da je bolje da se sklone što pre to bolje.* Za razliku od Šarona i izraelske armije, koja je u dva navrata tokom zadnje intifade dobijala isto tako "stroge" naredbe iz Vašingtona [Out! Now!], Sirijsci se povukoše. Ali stvarno. UN potvrdio.

E sad, zapravo dolazi ono glavno.

Na toj sednici od 23. januara, Bolton 'ladno kaže:
"Ovo je jasni jednoglasni signal Saveta Bezbednosti šta Sirija još treba da uradi. Nadam se da će Damask pažljivo pročitati i dejstvovati po rezoluciji 1559."

- Čekaj, ne razumem. Šta sad Sirijci treba da urade? Da razoružaju Hezbolah i Amal? U Libanu? Kako kad nisu više tamo sa vojskom koja bi eventualno mogla pokušati da ih razoruža? Da l' se traži od njih da ponovo okupiraju Liban?
- NEEEEEEEE! To je no-no, istom rezolucijom su pozvani da se povuku iz Libana - što su i uradili.
- Pa KAKO ONDA?
- PA NE ZNAM, a nisam siguran da ijedan od onih morona što tamo sede zna.

Da Boltonu fali koja diplomatska daska u glavi ne treba mnogo dokazivati. Dovoljno je videti kako peni protiv UN* [real media file 642Kb], još pre nego je ušao u isti kao predstavnik SAD. Ali da je potpuno dezorjentisan u vremenu i prostoru to je zaista bilo teško pretpostaviti. Na čemu je taj tip? A ostali?

Onda neka mi samo neko kaže da je politika dosadna.

-

* Naravno treba imati obraz kao djon, pa ne primetiti da je malo južnije jedan drugi narod pod okupacijom 30 i kusur godina, a da okupator ignoriše jedan deblji dosije rezolucija Saveta Bezbednosti [imajući u vidu da su resolucije obično na dva lista hartije, to je zaista mnogo rezolucija, spisak koji dajem na linku nije konačan].
A da je Sirija odgovorna za smrt Haririja, hmmm. Malo bi bilo bezobrazno očigledno iliti glupo. No, na Levantu se nikad ne zna, a teško da će se u dogledno vreme i saznati.

** Pa jel' čudo da senat nije hteo da ga aminuje? No, Buš II je našao način da Džon Boltona ugura tamo, iskoristivši letnju pauzu senata i dekretom [sve po slovu zakona] ga imenujući ambasadorom SAD u UN.

=======================================

Beleška na margini

Prosto je neverovatno da ovakav biser nije pokupljen od više medija. Naime, o toj budalaštini, mada su to veoma ozbiljno preneli, pored sajta za koji dajem link na "Bolton 'ladno kaže", je izvestio jedino još izraelski Haaretz.

Za mene je pak, ova cela stvar apsolutni dokaz, koji verovatno neće prijati teoretičarima zavere, da strategije nema. Da, postoji spisak želja, od kojih je najvažnija i najopasnija ideja potpune dominacije svetom [koncipirano u dokumentima Projekta za Novi Američki Vek - PNAC] ali dolaženje do toga zahteva više mozga, a manje ostrašćenosti. Nešto što Buš II i prateća kamarila definitivno nema. Što naravno ne znači da ove dokazane štetočine ne mogu da nastave sa proizvodnjom štete u dosad neviđenim količinama. Naprotiv.

Međutim, strategija? Taktika? To su mislene imenice za američku administraciju Buša II.

Izborna pobeda Šiita ih je "iznenadila" u Iraku. Onda se neko setio da pogleda mapu i da ustanovi da sada postoji zona šiitskog uticaja koji se proteže od Irana, preko Iraka i Sirije, sve do Libana. Onda se neko setio rezolucije 1559 i postavio "mission impossible" pred Siriju.

By the way, kad bi razoružavanje Šiita bilo tako jednostavno, verovatno bi to sami učinili u Iraku, koji evo okupiraju već uskoro će početi četvrta godina.

-----------------------------------------

Vezano za temu samo posredno - Bliski Istok. Rezultati izbora u Palestini su mi pružili malu satisfakciju. Ne, ne zato što je pobedio Hamas. Ja ne navijam ni za koga. Nego zato što sam pre godinu dana na mom blogu, na engleskom, u članku povodom Šarm al Šeik samita između Šarona i Abu Mazana, Piss Process, tačno procenio kome su naklonjena srca palestinskih ulica.

Sestrica mi [nedavno] piše "šteta je da te neko ne uposli kao dopisnika, (spoljno)političkog komentatora". Šta da kažem? Slažem se.