B92 je najbolja TV, najbolji radio, ima najbolja TV lica, najbolju novinarku, emisije... To su rezultati medijske ankete Statusa. U istoj anketi za najbolje periodične novine proglašeno je Vreme.

U vezi gornjeg pada mi na pamet rečenica gospodina Vinstona Vulfa, čoveka koji rešava probleme, iz Tarantinovog filma [prvog i najbolje filma, po mom mišljenju]: "Gentlemen of the press [ovaj dodatak moj], let's not start sucking each other's dicks just yet."

***

Više puta do sada sam napisao da biti najbolji među očajno lošim i nije neko dostigniće. Ko god gradi svoj svetonazor [a takvih, na žalost ima dosta u zemlji Srbiji, a i šire]* prateći [samo] ove dve kuće, ostaje slep kod očiju, ili jednostavnije, dezinformisan u istoj meri kao i čitalac prosečnog "patrijotskog" glasila. Problem, čini mi se, ležu u činjenici da su obe ove kuće nekritički organi one tzv. "građanske" iliti "evro-atlantansko-integracijske-ajmoštopreuNATO" Srbije, koja se agresivno nameće kao jedini vlasnik tapija na istinu, pravdu i moral, baš kao i suprotstavljena joj "patriojotska".

Za razliku od ovih drugih, pomenute kuće, [relativno] korektno informišu o unutrašnjim pitanjima[?].** Dok na spoljno-političkom planu, a sve da bi podržali svoje unutar-političke poglede, mute i muljaju. S obzirom da je Srbija [još uvek] na ovoj planeti, ja ne vidim načina da se jasna/objektivna/približno istinita slika [sveta] napravi ako taj segment informacije daje distorziju od koje čoveku može da se smuči.

Slučaj b92

A meni se često smuči. Tako mi se smučilo kad sam čuo da je "globalni rat protiv terorizma" nastavljen i 2005.***

Ne mogu da se setim kada sam, tako na gomili, prvo čuo, pa zatim pročitao više gluposti i dezinformacija [čitaj: laži] nego u tom nedelu "neprikosnovenog" B92. S obzirom da se na takav dragulj ne može naići baš svaki dan on zaslužuje da bude dobro pogledan - izanaliziran. Pa kaže:

Sjedinjene Američke Države, uz pomoć svojih saveznika, nastavile su i u 2005. godini borbu protiv terorizma.

Globalni rat protiv terorizma, poveden posle napada na Njujork i Vašington 2001, nastavljen je i prošle godine pokušajima SAD da otkriju gde se nalazi vođa Al-Kaide Osama bin Laden i njegovi saradnici. Taj posao često je obustavljan napadima pobunjenika u Iraku koje predvodi Abu Musab al Zarkavi, koga su u jednom trenutku prošle godine uhvatili irački policajci, ali su ga potom greškom pustili na slobodu.

Lista "saveznika" koja je u svojim najsjajnijim danima brojala čak 49 zemalja sveta se u međuvremenu bitno stanjila, sa tendencijom da se stanji još više [većina takozvane "koalicije voljnih" je davala [samo] dozvolu preleta preko svojih teritorija ili političku podršku, među njima omanja gomila južno-pacifičkih državica, za koje niko nikad nije čuo - na primer Kraljevstvo Tonga je povuklo svojih 40-tak vojnika još krajem 2004.] Prilično je pretenciozno rat Amerike+UK+Australije i podrepaka im zvati "globalnim". Ono Bušovo "ili ste sa nama ili protiv nas", nije baš ostavilo željeni utisak na planetu, ali 'ajde ako su već zapeli, recimo da se može govoriti o Americi i saveznicima.

Da su tražili Osamu bin Ladena - nisu. To je čista fikcija autora, njega su prestali da traže još pre rata u Iraku, što je postalo očigledno na Bušovoj konferenciji za štampu 13. marta 2002. Kasnije mnogo kasnije, a u godini o kojoj je reč u ovom "izveštaju", nezainteresovanost "globalne antiterorističke koalicije" za sudbinu bin Ladena je potvrdio predsednik Pakistana Perve[r]z Mušaraf, na čijoj teritoriji se sumnja da se "naj[ne]traženiji" odmetnik nalazi.

To da su ih u toj fiktivnoj potrazi za ObL "ometali napadi pobunjenika u Iraku koje predvodi Abu Musab al Zarkavi, koga su u jednom trenutku prošle godine uhvatili irački policajci, ali su ga potom greškom pustili na slobodu", je definitivno mešanje baba i žaba. Od kad to pa traže Ladena u Iraku?

Abu Musab al Zarkavi je veoma zanimljiv fenomen. Ako se uzme ozbiljno sve što su o istom izrekli raznorazni američki zvaničnici to super biće je savladalo sve zakone fizike [uspeva da bude na više mesta u isto vreme] i neke zakone evolucije - te ima jedno oko pa onda opet dva, te jednu nogu, pa onda opet dve i u tom stilu - koliko ja znam to uspeva samo gušterima i nekim drugim nižim bićima. Ozbiljni ljudi koji su dosad pokazali mnogo više sklonosti ka istini od američke administracije, kao na primer Skot Riter [koji nije nepoznat b92, što se vidi ako se otprati link], se pitaju da li je Zarkavi mit. Baš kao što većina Iračana misli. Do sada je toliko al Zarkavijevih "desnih ruku" iliti No.2 njegove organizacije uhapšeno da je to smešno. O "vesti" da je Zarkavi uhapšen pa pušten ne vredi arčiti tastaturu. U uslovima kakvim [sada] vladaju u Iraku, gde te prvo muče pa onda pitaju, da neko bude tek tako pušten jer nisu znali "da čiji je" je čisti Holivud. Kad smo već kod mitova, čak i "mainstream" mediji su ove godine dovoljno šuškali da razbiju mit o "strancima" koji se u Iraku bore protiv "koalicije". Pa dalje kaže:

Sledbenici tog iračkog sledbenika bin Ladena nisu se zaustavljali u organizovanju bombaških napada. Svojim akcijama usmrtili su nekoliko stotina američkih vojinika, pa je cifra ubijenih amerikanaca u Iraku prešla 2000. Ipak najveće žrtve podneli su sami Iračani. Broj ubijenih od početka okupacije Iraka dostigao je cifru od više od 30.000.

Ko god da je ovo pisao čak ne zna, ili ne pokazuje da zna, da je Abu Musab al Zarkavi Jordanac. No dosta o Zarkaviju.

Bombaški napadi su takođe veoma složen fenomen u Iraku i jako je teško reći ko tu kome. Jedno od "najlepših" otkrovenja 2005, a u vezi bombaških napada, je bilo ono o dva tipa u arapskoj odeći, koje je Iračka policija u Basri uhapsila, pošto su odbili da stanu na "check pointu" i pokušavajući da pobegnu pripucali. Ispostavilo se da su zapravo Britanci, pripadnici specijalnih jedinica [SAS]. U njihovim kolima je pronađen materijal i oprema za postavljanje eksplozivnih naprava [road-side bombs] baš istih onakvih kakve koriste teroristi. U spektakularnoj akciji spasavanja svojih ljudi britanska vojska je tenkom [posle su tvrdili da nije tenk nego borbeno vozilo, po sistemu nije šija nego vrat] srušila zidove zatvora u kome su držani [pri čemu je većina zatvorenika pobegla]. Nekom čudnom koincidencijom nekoliko dana posle incidenta, britanski vojni policajac koji je bio zadužen da ispita stvar je nađen mrtav.

Naravno da ne sumnjam da ljudi koji se bore protiv okupacije podmeću ove naprave na puteve kojima se kreću okupatorski konvoji ili mestima gde se regrutuju kolaboracionisti. Međutim tvrditi da se zna ko podmeće bombe u džamije i na ciljeve koji očigledno imaju za cilj povećanje tenzija unutar samih Iračana [Šija - Suni - Kurdi itd.], je pretenciozno, blago rečeno. Činjenica je da se u Pentagonu prošle godine razmatrala tzv. "opcija Salvador". Sudeći po britanskoj priči iz Basre ja sam ubeđen da je i primenjena, pa je pitanje ko tu koga teroriše, sasvim logično.

Gde li B92 isisa podatke o iračkim žrtvama? Još na početku [rata protiv terorizma] amerikaci su rekli da oni ne broje leševe - "We don't do the body count", general Tomi Frenks. To su radili drugi. Tako je Lancet, najozbiljniji medicinski časopis u Britaniji i šire, došao do cifre od 100000 još krajem 2004. Cifra koju prodaje Buš [a b92 mu veruje na reč, mada ne znam zašto] dolazi od projekta Iraqi Body Count. Taj projekat je prilično problematičan i postajaće sve problematičniji. Naime, radi se o tome da oni zbrajaju žrtve koje se pominju u određenom broju medija. U početku kad je rat u Iraku bio u medijskom fokusu takav način dolaženja do podataka je možda imao nekog smisla, no ni tada nije mogao da pretenduje na definitivan broj. Danas, kada i ono malo novinara što je u Iraku, ili ne promoli nos iz hotela zbog straha od kidnapovanja, ili je "u krevetu" [embedded] sa okupatorskim snagama taj metod je bezvredan. Činjenica je da se pored mnogo bombardovanja i mnogo akcija taj broj ne menja bitno već više od godinu dana. Znači, nema novinara = nema incidenata = nema mrtvih. Robert Fisk, čovek i novinar kome se može verovati, koji je i pored naredbe okupacionih vlasti, da se bez njihovog odobrenja novinari ne puštaju u bagdadsku mrtvačnicu, imao pristup istoj na zadnja vrata, ima elemente za statistiku koji prilično čvrsto mogu da podrže cifru od 100000. Endrju Kokburn [Counterpunch] detaljno piše o procenama u svom nedavnom članku. Idemo dalje:

Na Kapitol Hilu u Vašingtonu i širom Sjedinjenih Država sve više se čuju glasovi za povlačenje američke vojske iz Iraka. Predsednik Buš ostaje pri svom stavu i poziva sunarodnike da ne žive u zabludi da će teroristi stati sa svojim akcijama ukoliko Amerika prestane da ih provocira: "Globalni teroristički pokret koristi islam kao sredstvo za radikalne političke ciljeve čija vizija je paljenje knjiga, ugnjetavanje žena i ukidanje slobode mišljenja. Teroristi sprovode svoje kampanje ubijanja u nameri da ostvare tačno smišljenje ciljeve – da demorališu slobodne narode, da nas oteraju sa srednjeg Istoka, da rašire imperiju straha širom regiona i da povedu besprekidan rat protiv Amerike i njenih saveznika. Ti teroristi svet vide kao veliko bojno polje i pokušavaju da nas napadnu kad god i gde god stignu. To je dovuklo Al-Kaidu u Irak, gde pokušavaju da zaplaše i nateraju Ameriku na politiku povlačenja."

No comment. Samo konstatacija da u ovom članku[?] od 4177 slovnih mesta 960 je "popunjeno" citatima premudrog Buša II. "Novinar" b92 ne oseća npr. potrebu da reaguje recimo na "hoće da nas oteraju sa srednjeg Istoka", pa da se zapita a šta pre svega ameri rade na srednjem, dalekom, bliskom i kakvom god hoćeš Istoku? No, tako nešto jednostavno "too much" za očekivati od novinara b92. Istini za volju, to je "too much" za očekivati od većine novinara. Ima svega nekoliko u svetu [pomenuti Fisk ili Džon Pilger npr.] koji "dozvoljavaju" sebi da postave to pitanje [sebi i svojoj publici].

U daljem nazovi članku ovog lumena se takstativno navode teroristički napadi u svetu. Ne razumem samo da li je taj spisak u funkciji dokaza da je svet "bezbednije mesto", kako nam je obećao Buš II pre i za vreme svog "drang nach Osten", ili pak kao dokaz da je rat protiv imenice "terorizam" neophodan? Čini mi se ovo drugo, jer tako kako je to navedeno izgleda upravo kako Buš & comp. hoće da izgleda, da terorizam ima jedan izvor i da je sve to jedna ista pojava protiv koje se može ratovati.

Spisak nije potpun jer, se radi o očigledno nesistematičnoj osobi koja je za ovu ipak ozbiljnu temu odvojila premalo vremena, ili kao pravi predstavnik b92 ne zna da gugluje. Osim toga, "neprikosnoveni" iz b92, valjda u želji da bude što efektniji ponekad se zanese pa slaže, tako kaže:

Posle Londona, teroristički napad dogodio se i u Kušadasiju u Turskoj. žena, bombaš-samoubica aktivirala je exploziv u jednom minibusu. Pet osoba je poginulo.

Bomba u Kušadasiju je bila druga bomba tog jula u Turskoj, prethodna je bila 6 dana pre toga u gradu Češme. To je možda previd. OK. To "žena-samoubica" je laž, koja bi bila možda opravdana da je tekst pisan 16. jula, popodne, prošle godine, kad se nije pouzdano znalo šta i ko stoji iza napada. Napisati to 6 meseci kasnije je malicioznost, glupost, neobaveštenost ili sva tri. Iluzorno bi bilo očekivati suvisli odgovor ovog "eksperta" na pitanje kako se ti napadi u Turskoj, koji su po svemu sudeći delo PKK, odnosno kurdskih separatista, uklapaju u "rat protiv terorizma", s obzirom da su Kurdi najbolji američko-izraelski klijenti u Iraku i da SAD uporno odbija da se pozabavi grupama koje operišu na granici sa Turskom. Tako nešto prevazilazi ne samo njegove lične sposobnosti nego i "istinoljublje" b92.

U 2005. godini i Srbija se otvoreno uključuje u rat protiv terorizma. U vozu na relaciji Subotica-Beograd uhapšen je Abdelmadžid Bušar. Posle zvanične procedure Bušar je izručen Špancima, gde mu se sudi za umešanost u teroristički napad u Madridu 2004.

No comment.

Kao što rekoh na početku, retko je videti dve šlajfne sa koncentracijom gluposti i dezinformacija kao što je ovaj "osvrt" na terorizam 2005. U tom "osvrtu" osim cifre "preko 2000 američkih vojnika", Bušovih citata i datuma terorističkih napada na delimičnom spisku ništa nije tačno. Međutim sve je lepo upakovanu u celofan "rata protiv terorizma".

To možda i ne bi bio veliki problem, mislim to "primanje" b92 na "rat protiv terorizma", samo mi nije jasno da li su svesni da su "blagim skretanjem" napravili pun zaokret. Zar, nije omraženi Slobodan Milošević još pre 15 godina upozoravao da je "najveća [globalna] opasnost zelena transverzala" i zar ga nisu iste redakcije [one koje su sada "građansko-demokratska evro-atlansko integraciona, 'ajmoštopreuNATO" glasila] ismejavale zbog paranoje? Nije li onaj skriboman iz Velike Drenove ismejavan kad je blebetao o "religijskom ratu"?

Cela stvar je dovedena do potpunog apsurda. Tako sada b92 za omiljenog "eksperta" za pitanja terorizma gura lumena koj' se vika Zoran Dragišić,**** a koji sve u šesnaest zajedno sa prof. Bodanskim [velikim poštovaocem lika i dela Slobodana Miloševića] prodaje tezu o ratu civilizacija i slične gluposti. Tako smo eto došli do punog kruga. Oni koji nas konstatno lupaju po ušima zbog Srebrenice, podržavaju "rat protiv terorizma", koji nije ništa drugo nego genocid u Afganistanu i Iraku [uskoro i Iranu]. Naravno, da apsurd bude kompletan radikali i spsovci, poštovaoci lika i dela Miloševića, Mladića&Karadžića, iz redova čijih poštovalaca su regrutovani koljači, "Turaka", "balija" i ostalog neSrbskog življa, liju krokodilske suze nad Iračanima i jedini su, čini se u zemlji Srbiji, koji nisu zaboravili da se tamo vodi rat.

Interesantno je pogledati foto-galerije na b92, gledajući ih stiče se utisak da se rat u Afganistanu okončao 2002. a u Iraku 2003. Da ne govorimo o tome da galerija "napad na Ameriku" ima 42 strane, a ove o 2 rata ukupno 4. Toliko o balansiranosti "neprikosnovenog" B92.

O slučaju Vreme sledeći put...

-

* Konzumenti ove kuće su uglavnom ziloti i spremni su na kopanje očiju svakom ko stavi bilo kakvu primedbu.

** Otud verovatno i te laskave titule. Ja nisam u situaciji da ocenjujem izveštavanje o unutrašnjim pitanjima. Moram napomenuti da me se ne tiču [jako] kolumne i autorske emisije. To je priča za sebe, istina, važna za sliku sveta koju pomenuti mediji guraju niz grlo svojim konzumentima, ali ipak posebna priča.

*** Naravno, da sam napisao komentar, ali što bi rekli Englezi, neću zadržavati dah dok ga ne vidim objavljenog. Teško se čovek može probiti kroz redove kerbera [zovu ih "moderatori"] na sajtu B92. Čovek ima mnogo više šanse da vidi svoj komentar objavljen na BBC-ijevom sajtu nego na B92. Interesantno/neverovatno ali istinito komentari na RTS sajtu nisu moderisani.

**** Taj čovek jednostavno laže, odnosno govori floskule koje su na zapadu već provaljene i ne prolaze tako lako, kad govori o ciljevima Al Kaide. Naravno, može mu se kad ga intervjuiše gospođica "ko kontroliše let ptica?". S druge strane Jugoslav Ćosić "TV lice godine" se kao "bolje" pripremio od Danice Vučenić, pa je znao ime Bodanski, čak je znao i za njegovu knjigu "Osama bin Laden, čovek koji je objavio rat Americi", ali nekako je propustio da pita makar jedno suvislo pitanje o Bodanskom, kamoli da pomene knjigu "Ofanziva na Balkan" od istog autora.