Onomad kad su Ameri "vraćali suverenitet" Iraku (kao da su ga pozajmili, šta li?), pre četiri godine, na blogu na engleskom sam naveo mađarsku izreku "itt a semmi, fogd meg jól" - "evo ti ništa, drži ga čvrsto".

...

Ceo taj kabuki teatar u kome su Ujedinjene nacije "legalizovale" invaziju, za koju je čak i Kofi Anan, valjda u trenutku kad mu se rudiment kičme javio impulsom o postojanju, rekao da je ilegalna, nije uverio puno ljudi. Prelazak sa vladanja Irakom pomoću prokonzula Pola Džerija Bremera na "daljinsku kontrolu", i.e. marionetsku vladu, takođe nije bio ubedljiv za puno ljudi. Naravno, to sve je bilo dovoljno ubedljivo servilnim mejnstrim medijima koji su, u skladu sa orvelijanskim vremenom u kome živimo i "newspeak-om", od tada izbrisali reč "okupacija" iz diskursa o Iraku.

Međutim, u svetlu najnovijih dešavanja u i oko Iraka reč "okupacija" teško može biti zaobiđena, osim ako se hoće biti slepac kod očiju.

Pedesetosam vojnih baza, kontrola neba do visine od 29000 stopa (8839.2 m), imunitet od iračkih zakona za vojnike i plaćenike, pravo na hapšenje iračkih građana, pravo na izvođenje vojnih operacija bez konsultovanja iračke vlade su neki detalji dogovora o "strateškoj alijansi" (Status of Forces Agreement - Sofa) koji je predsednik SAD, Džordž W. Bush, dostavio iračkoj vladi na potpis do kraja jula.

Ovi detalji, kao i proces pregovaranja o tom dogovoru, bi verovatno ostali sakriveni, kako od svetske tako i iračke javnosti, da nisu procurili pravo u ruke Patrika Koburna, dopisnika londonskog Indipendenta sa Bliskog istoka. To "curenje" je sasvim sigurno izraz očaja neke od marioneta u iračkoj vladi i kao takvo je poslužilo svrsi. Naime, o tome se sada priča i piše u mejnstrim medijima.

Doduše dogovor ne bi mogao da ostane večna tajna za iračku javnost s obzirom da mora biti prihvaćen od iračkog parlamenta. To isto ne važi za drugu stranu - formu dogovora (agreement), a ne recimo, pakta (treaty) američka administracija je izabrala da ne bi morala da se gnjavi sa zakonodavnim telima (kongresom/senatom) i da ih moljaka za ratifikaciju.

Time administracija ne čini uslugu samo sebi nego i tim zakonodavcima - demokrati koji kontrolišu kongres ne moraju biti izloženi očiglednoj kontradikciji da i pored navodne želje za povlačenjem trupa iz Iraka glasaju za dokument koji vrišti OKUPACIJA neodređenog trajanja. To da produžavaju istu redovnim drešenjem kese nema veze, dok god uspevaju da ubede "sheeple"¹ da kad oni dođu na vlast ratovi i Drang nach Osten će prestati kao čarobnim štapićem.

No, vratimo se Iraku. Informacije koje su procurile Indipendentu su poslužile iračkim marionetama kao izvesna poluga u pregovorima, s obzirom da se njihovo javno mnjenje, treba li reći, uzburkalo posle Koburnovog članka (što je sigurno bio željeni cilj curenja). Tako saznajemo da su Ameri spremni da smanje broj baza i možda (veliko možda) razmisle o imunitetu plaćenim ubicama koji ne nose američke uniforme².

Kad je o polugama reč, Patrik Koburn nam u intervjuu za Democracy Now.org otkriva jednu poveliku u rukama američke administracije. Kao i uvek reč je o novcu. Apsurd je da se radi o iračkom novcu, a da apsurd bude veći radi se o novcu (oko 50 milijardi dolara) koji je zarobljen u banci američkih federalnih rezervi u Njujorku još od 1990. Kako, molim? Pa, nisu li sankcije Ujedinjenih nacija, na osnovu kojih su Amerikanci blokirali te pare, ukinute posle "oslobođenja"? Jesu... ali predsedničkom odlukom one su i dalje tamo gde su i bile, a marionete imaju vrlo ograničen pristup tom novcu, a sada je isti idealan "argument" u cenkanju oko Sofa-e (čitaj: sredstvo ucene). Toliko o suverenitetu.

Koburn u linkovanom intervjuu navodi kako su mu se članovi marionetske vlade žalili da su ih Amerikanci oštetili za najmanje 5 milijardi dolara, odbijanjem zahteva marioneta da konvertuju barem deo tih para u druge valute.

Pravo da izvode vojne akcije bez konsultacija sa iračkom vladom američki specijalci su demonstrirali u petak 27. juna, kada su u provinciji Kerbeli, u selu Džanadža u kome je "irački premijer" Nuri al Maliki odrastao, izveli raciju i pri tom mu ubili rođaka. Imajući u vidu da je Kerbela jedna od devet provincija³ koje su okupacione snage predale "iračkoj vladi" na staranje teško je oteti se utisku da ova akcija, sa sve hladnokrvnim ubistvom (barem tako izgleda kad se pročitaju izjave svedoka), nije poruka upućena lično "premijeru".

Činjenica da "premijer" ne može da zaštiti rođake od okupatora u "suverenom" Iraku i provincijama "pod sopstvenom kontrolom" govori sve o iračkom suverenitetu. Da će marionete na kraju potpisati "dobrovoljnu" okupaciju se ne dovodi u pitanje. Jedino pitanje je da li će ono "ništa" iz mađarske izreke možda postati nešto za šta bi marionete mogle da se drže čvrsto. Ne bih se kladio u to. Izgleda ni Patrik Koburn.

====================================================

Beleške na margini

Takođe je teško ne pomisliti da otvaranje iračkih naftnih polja multinacionalnim korporacijama nema nikakve veze sa Sofa. Naime, zakon o nafti (btw napisan u Vašingtonu) je i dalje zaglavljen u iračkom parlamentu i teško da će skoro proći. To sasvim sigurno ide na živce naftaškoj bandi. "Ministar za naftu" Husein Šahristani, jedan od najglasnijih zagovornika prava veta za iračke marionete kad su američke vojne akcije u pitanju, je najednom shvatio da je iračka naftna infrastruktura u očajnom stanju te je pod eufemizmom "dogovora o tehničkoj pomoći" (technical support agreements) pozvao Šel, EksonMobajl, Ševron, Total i BHP Biliton (sve filantropske korporacije) u "pomoć".

Simor Herš (Seymour Herch) je novim člankom u Njujorkeru opet podigao puno prašine. Pod naslovom Priprema bojnog polja (Preparing battlefield) piše o poodmaklom specijalnom ratu i tajnim operacijama protiv Irana i o tome kako su američki zakonodavci u mraku čak i kad odobravaju poprilične svote novca za isti. Heršov generalni utisak je da administraciji curi vreme i sada već desperatno pokušava da zakuva veći sukob sa Iranom.

====================================================

Fusnote:

¹Još jedan, na žalost, neprevodiv izraz. Sheep = ovca, people = ljudi. Sheeple? Shvatićete.

²Njih oko 160000, dakle više od onih koji nose uniforme. Od iračkih zakona su zaštićeni, još uvek važećom, naredbom Pola Bremera br.17, a s obzirom da se ne računaju u američke oružane snage, iako je Pentagon najveći ugovarač njihovih usluga, ne može im se suditi ni u Americi. Ne treba mnogo mašte da se zamisli kako su, na obaraču laki, plaćenici/ubice omiljeni među Iračanima.

³Devet od osamnaest iračkih provincija je nominalno predato iračkim bezbednosnim snagama. Kerbela u oktobru 2007.