Blogujem (blogam/blogiram, kako god) na srpskom jeziku, sa kraćim ili dužim (obično dužim) pauzama, od kraja 2003. Prvi tekst nije tipičan za ovaj blog ali je odraz nečega o čemu često mislim -- različitosti kultura.

Naime, od kasnog detinjstva iliti rane mladosti sam bio u poziciji da budem izložen, ili da se prilagođavam, različitim sredinama/kulturama. Ta izmeštanja su me naučila na bivanje "out of place" (Edvard Said), koje, ako se čovek ne opire, daje više zadovoljstva nego patnje. Naime, osećam se kod kuće gde god da sam i istovremeno se nigde ne osećam potpuno kod kuće. Otud i osetljivost za kulturne razlike i uočavanje kulturnih nesporazuma.

News freak sam od kad znam da čitam. Nije ni čudo, otac mi je bio novinar. U najranijem detinjstvu, pored olovnih slogova umesto lego kockica, pisaća mašina mi je bila najomiljenija (zabranjena) igračka. Sada je to računar (koji mi nije zabranjen), a teren za igru ni manje ni više Internet.

Pišući za blog trudim se da koristim karakteristike medija do maksimuma. To se pre svega ogleda u povezivanju ili "linkovanju" određenih reči. Nekada su ti "linkovi" od presudnog značaja za razumevanje teksta jer su informacija koju komentarišem, a najčešće služe kao podrška ili dokaz određene tvrdnje. Na Vama je da li ćete ih pratiti ili ne, ali bitno je da napomenem da se linkovi otvaraju u posebnim prozorima [Internet Explorer] ili tabulatorima [Mozilla, FireFox].

Ovom novom "blog mašinom" (to je bio jedan od razloga "apgrejdovanja") mogu (i gledaću da što više) ugrađujem audio i/ili video fajlove unutar teksta. Kamo sreće da sam taj alat imao pišući članak o ptičjem gripu, ne bi morala da se napušta stranica da bi se čula antologijska glupost Danice Vučenić "ko kontroliše let ptica". Dovoljno bi bilo "kliknuti" (s ljubavlju) na dugmence sa strelicom kao ovde:

(btw pri "ugrađivanju" video sadržaja ću gledati da se ne oslanjam na YouTube, jer ga ovde svako malo neki uvređeni Turčin uz pomoć javnog tužioca stavi van dometa turskih internet provajdera i.e. zabrane ga)

Toliko.